ПОСЉЕДЊИ ТАНГО НЕРОНА ИЗ БАКИНАЦА

Грађани Републике Српске и Босне и Херцеговине посљедњих мјесеци имају прилику да виде најгоре облике пропаганде, спиновања, извртања чињеница, лажи, етикетирања, лажног представљања, укратко – вријеђања интелигенције. Свуда је главна тема судски процес који се води против једног човјека. Судски процес који је почео тако што је неправоснажно осуђени Милорад Додик, бахато и осионо, поднио кривичну пријаву сам против себе, бацивши тако рукавицу у лице институцијама Босне и Херцеговине и читавој међународној заједници. Народски речено, чачкао је мечку, мислио да Суд Босне и Херцеговине неће моћи да га осуди.

Грешка у корацима некадашњег кошаркашког аса Полета из Опова. Умјесто да се тријумфално врати у Бањалуку и покаже својим бирачима колико је снажан и недодирљив, то се није десило, јер из Бањалуке није ни отишао. Кукавички је, са бине испред Народне скупштине, циктао на све, попут пацова који је сатјеран у ћошак и више нема куд. Обрушио се тако на опозицију, таргетирао новинаре који му нису по вољи, вријеђао Европску унију, ексхумирао покојног Високог представника (са којим је за његовог живота блиско сарађивао на демонтажи власти СДС-а) да би на крају поентирао пријетњама свима који не мисле као он. Као и увијек, мислили смо да ће све остати само на ријечима, јер је и прије имао сличне испаде бусања у груди да би након кратког времена подвио реп и урадио оно што се од њега тражи.

Лакташенко је, овај пут, у намјери очувања своје позиције, одлучио да иде до краја. Не марећи за штетне посљедице по грађане Републике Српске, спреман је да читаво друштво гурне у политичку кризу какву не памтимо у 21. вијеку. Са некадашњих информација и закључака који нису били правно обавезујући, Народна скупштина је прешла на законе. Законе који распакују Дејтонски споразум и подривају уставно уређење Босне и Херцеговине. Законе је које је Уставни суд одмах суспендовао. Предсједник каже, неће поштовати одлуке Уставног суда, који је иначе предвиђен у Дејтону, али ће урадити све да се врати на изворни Дејтон. Какав оксиморон.

Оно што у овој ситуацији улива наду је апсолутна незаинтересованост грађана да бране ,,институције Републике Српске“. На том фамозном скупу испред Скупштине најгласнији у подршци предсједнику био је Змај од Шипова. Дворска луда сваке власти од деведесете па до данас.

Неколико хиљада, махом натјераних људи који су били ту, посљедњи су остаци његовог гласачког тијела. Предсједник Републике који већ скоро три деценије прича исте бајке грађанима, а притом је одговоран за одлазак неколико стотина хиљада грађана из Републике Српске, уништену привреду, лоше здравство, корумпирано правосуђе, полицију којој грађани не вјерују, високе цијене, блокаду нормалног функционисања државе, недобијање новца из ЕУ фондова, бруталне изборне малверзације (сјетимо се избора 2022), унижавање политичке и културе генерално може да очекује све осим искрене подршке грађана. Неко би сада рекао да побројани проблеми нису у надлежности Предсједника, неки заиста и нису, али је Милорад Додик направио систем у ком се за све пита управо он, а одлуке се доносе на главном одбору СНСД-а, тако да риба овдје ипак смрди од главе.

Свега овога свјестан је и он сам, што је вјероватно један од разлога његове фрустрације. Очигледно је да међународна заједница неће више да га трпи, јер је свјежи дашак вјетра постао устајали задах национализма и духова прошлости, уз благу арому руског кавијара. Народ га не жели, а неколико деспота и вихора не може да се супротстави Оружаним снагама и ЕУФОР-у. Сам је себи ударио банану.

И тако, као што је Нерон по легенди запалио дио Рима да би изградио велелепну палату, тако је и наш Предсједник спреман да спали читаву Републику да би сачувао своје богатство и утицај.

По избору народних посланика и сенатора ипак је сличнији Калигули. Оно што смо видјели на посебним сједницама НСРС довољно говори колико смо као друштво ниско пали. Ситне рибе које су навикле на мутну воду сада се копрцају, јер не знају да пливају у води која ће ускоро потпуно да се разбистри. У бистрој води јасно ће се видјети ко је и колико био, што би рекао премијер ,,дубље у криминалу него што сам сам“. Зато се сви и труде да одбране вођу, али овај пут имају посла са много крупнијим рибама него што је вођа. 

Ни у братској Србији ствари не иду у корист вођи. Очигледно је да је народу дозлогрдило, а питање је дана када ће српски Гета и Каракала одиграти посљедње тактове свог танга, прије него што загрљени заврше на сметлишту политичке историје, а народ их осуди на damnatio memoriae.

Тик, так, тик, так ...

ФОТО: avaz.ba