БУЏЕТ НЕ ЦВЈЕТА, АЛ КОРОВ РАСТЕ

Грађани Бање Луке већ годинама слушају упозорења о непланској градњи, бетонизацији и проблемима са којима ће се суочити у будућности. Полако али сигурно, од града зеленила настаје бетонска џунгла.

Не тако брзо! Градске главешине одлучиле су да се храбро супротставе овим негативним трендовима, и да на бетонизацију одговоре – зеленизацијом ( полако србенде, није то што мислите ). Умјесто да само гледамо како неплански ничу зграде и пословни комплекси, сада гледамо како непланнски ниче коров. Коприве, папрати, трава, дивљи мак ( у част наших старих савезника Енглеза ) – укратко – свега има у понуди! Клинци више не морају да иду на Шехове или Понир када скупљају хербаријум – довољно је да изађу испред зграде или прошетају уз Врбас. 

Дизајн: Армин Зимић

Свакако треба напоменути да нови бањалучки џунгла ефекат не би био могућ без активног учешћа градоначелника и градских одборника, који су већ мјесецима неспособни да усвоје буџет града. Као и сваке године од постојања кохабитације на локалном нивоу – град на привременом финансирању, градоначелник се буни, али на крају то све ипак ферцера, не у интересу грађана, већ искључиво у њиховом. 

Своју креативност градоначелник је преусмјерио на замишљену улогу вође опозиције и озбиљног политичког фактора на државном нивоу. Потписује споразуме са странкама из Федерације, мјерка фотеље у Савјету министара, најављује и кандидата на предсједничким изборима... Штета што британском шефу дипломатије није показао бањалучки дивљи мак. Тако га видимо у разноразним активностима, прескаче препреке на Кастелу, кумује задужбинама Немањића по Федерацији, у Народној скупштини проповиједа о српском јединству, труби о прегласавању... Укратко, ради све оно што озбиљан градоначелник не би требало да ради. Умјесто да се бави трибалионом, можда би требало да се позабави проблемима грађана који су га изабрали. Уколико му је превише напорно да обавља све те функције, можда би требало да размисли о оставци. 

Ништа мање штетни по здравље од крпеља по бањалучким парковима нису крпељи који нам пију крв из одборничких клупа. Полуписмени кадрови и већине и мањине, примитивизам, непотизам, све у служби тајкуна, било црвених, било плавих. Њихова једина улога своди се на повремене измјене регулационих планова по специјалној наруџби, гласање о априлским наградама које увијек добијају освједочене партијске перјанице а често и њихови љубавни партнери, док у међувремену траје контемплација и размишљање како ријештити проблем градског паркинга.

Било како било, грађани Бањалуке су по ко зна који пут препуштени сами себи. Осуђени да живе у граду у ком се свакодневно причају надуване приче о прогресу, изградњи, некој новој реалности, док свуда по граду ниче коров. Можда је коров који нас окружује уствари симболика наших друштвених прилика. Предуго смо трпјели, нисмо реаговали, окретали смо главу, мислили смо да ће коров нестати сам од себе – а сада нам ниче преко главе.